-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

No­va stra­te­gi­ja EU za za­pad­ni Bal­kan i da­lje je te­ma da­na: pro­šle ne­dje­lje u fo­ku­su je dr­žao šef nje­mač­ke di­plo­ma­ti­je Zig­mar Ga­bri­jel, ko­ji je bo­ra­vio u Be­o­gra­du i Pri­šti­ni, pre­ni­jev­ši svo­jim do­ma­ći­ni­ma po­ru­ke ko­je su mo­žda oče­ki­va­li, ali ko­je ih sva­ka­ko ni­su ob­ra­do­va­le. To je bio i po­vod da se, po­slije pr­vo­bit­ne eufo­ri­je, ne­što tre­zve­ni­je raz­mi­šlja o stvar­nim do­me­ti­ma no­ve ori­jen­ta­ci­je EU i da se hlad­ni­je pro­cje­nju­je o to­me da li je ono što je mo­gu­će za­i­sta i re­al­no.
Ključ­na di­le­ma u tom po­gle­du je šta će pre­vag­nu­ti: evrop­ska stra­te­gi­ja ili bal­kan­ska tak­ti­ka. Ako se mo­že kon­sta­to­va­ti da je no­va ini­ci­ja­ti­va iz Bri­se­la ko­ja po­kre­će za­gla­vlje­ni bal­kan­ski voz na pu­tu u ci­vi­li­za­cij­sko dru­štvo kon­ti­nen­ta ne­ka vr­sta ge­o­po­li­tič­ke in­ve­sti­ci­je u re­gi­on, ono što će idu­ćih mje­se­ci bi­ti na pro­vje­ri je­ste da li je pri­je od­lu­ke o to­me ura­đe­na ade­kvat­na ,,stu­di­ja iz­vo­dlji­vo­sti”.
Ali, vra­ti­mo se go­spo­di­nu Ga­bri­je­lu, ko­me je po­sje­ta na­šem di­je­lu svi­je­ta mo­žda i opro­štaj­na, jer se ne po­mi­nje da će za­dr­ža­ti ovaj va­žan re­so­r u no­voj nje­mač­koj vla­di ko­ja je, kao no­va ve­li­ka ko­a­li­ci­ja sklo­plje­na sa­mo u na­če­lu, a ne još u po­je­di­no­sti­ma. Sve­jed­no, ono što je ov­dje re­kao sva­ka­ko ni­je nje­mač­ki stav od ju­če, što ga­ran­tu­je da će va­ži­ti i sju­tra.
,,Ako Sr­bi­ja že­li da na­pre­du­je ka EU, pri­mar­ni uslov je iz­grad­nja vla­da­vi­ne za­ko­na, ali pri­rod­no ta­ko­đe i pri­hva­ta­nje ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va”, re­kao je Ga­bri­jel, za­ku­cav­ši to i kon­sta­ta­ci­jom da ,,Ko­so­vo vi­še ni­ka­da ne­će bi­ti dio Sr­bi­je”. Srp­ski mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ivi­ca Da­čić je na to od­go­vo­rio u svom sti­lu, po­ku­šav­ši da utje­ši i se­be i na­ci­ju: ,,Pu­tuj, Ga­bri­je­le, i pri­hva­ti re­al­nost da je sa­da­šnja nje­mač­ka vla­da u od­la­sku”.
To je sva­ka­ko tač­no, ali ni­šta ne mi­je­nja. Ga­bri­jel je sa­go­vor­ni­ci­ma ina­če, ka­ko su ja­vi­li me­di­ji, osta­vio li­te­ra­tu­ru za pro­u­ča­va­nje, ne­što što je nje­mač­ka za­mi­sao o fa­mo­znom ,,prav­no oba­ve­zu­ju­ćem spo­ra­zu­mu”, a či­ja je su­šti­na da ,,Be­o­grad pri­hva­ti ne­za­vi­snost Ko­so­va, ali ne i da ga for­mal­no pri­zna”. U pre­vo­du, da pri­hva­ti po­sto­ja­nje ,,la­žne dr­ža­ve”, ali i da za­dr­ži stav ko­ji se u Be­o­gra­du ci­nič­no de­fi­ni­še kao ,,ni­ka­da ne­će­mo pri­zna­ti da smo pri­zna­li Ko­so­vo”.
Da li je to ma­gič­na for­mu­la osta­je da se vi­di, ali je svo­je­vr­sna igra ri­je­či­ma u ovom po­gle­du odav­no u to­ku. Pred­sjed­nik Vu­čić je u pr­vim re­ak­ci­ja­ma go­vo­rio o pre­pre­ci ,,vi­so­koj kao Hi­ma­la­ji”, da bi u go­vo­ru na sve­ča­no­sti obi­lje­ža­va­nja Sre­te­nja, po­di­za­nja Pr­vog srp­skog ustan­ka (na­ci­o­nal­ni pra­znik ko­ji ni­ka­ko da se pri­mi kao no­vi 29. no­vem­bar) re­kao ka­ko ,,mo­ra­mo da da­je­mo, a da ni­šta ne iz­gu­bi­mo”.
Do­dao je i da je ,,po­treb­na sud­bin­ska i isto­rij­ska od­lu­ka”, što je sva­ka­ko pri­pre­ma­nje te­re­na za ne­ku vr­stu ras­ple­ta. S tim u ve­zi, pa­da u oči da je u za­pad­nim me­di­ji­ma po­sled­njih mje­se­ci ob­no­vlje­na pri­ča o po­dje­li Ko­so­va, od­no­sno o tram­pi po prin­ci­pu Sr­bi­ma na­sta­njen sje­ver za dio Al­ban­ci­ma na­se­lje­nog srp­skog ju­ga (Pre­šev­ska do­li­na), ali to stal­no osci­li­ra iz­me­đu te­o­ret­ski mo­gu­ćeg i po­li­tič­ki ne­pri­hva­tlji­vog.
Za obo­stra­no pri­hva­tljiv spo­ra­zum bez sum­nje je neo­p­ho­dan ne­ki ma­đi­o­ni­čar­ski trik di­plo­ma­ti­je, po­put ide­je ko­ju je u in­ter­vjuu za be­o­grad­ski ,,Da­nas” iz­nio al­ban­ski in­te­lek­tu­a­lac Škelj­zen Ma­li­ći. Po nje­mu ,,po­sto­ji sa­mo je­dan te­o­rij­ski sce­na­rio mir­nih di­o­ba i raz­mje­na, a to je da Sr­bi­ja pri­zna ne­za­vi­snost Ko­so­va i da on­da sle­de­će se­kun­de, kao dvi­je su­ve­re­ne dr­ža­ve, Sr­bi­ja i Ko­so­vo do­go­vo­re no­vu gra­ni­cu sa raz­mi­je­nje­nim te­ri­to­ri­ja­ma i po­pra­vlje­nim, či­sti­jim et­nič­kim gra­ni­ca­ma”.
Ga­bri­jel je, ina­če, hlad­nom vo­dom po­lio i srp­sku pre­ten­zi­ju da je ga­rant mi­ra i sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu, re­kav­ši da u tom po­gle­du ne­ma so­li­ra­nja. ,,Ne mo­že Sr­bi­ja sa­ma da sta­bi­li­zu­je re­gi­on, ali je si­gu­r­no da bez Sr­bi­je ne­ma sta­bil­no­sti re­gi­o­na”, po­ja­snio je.
Me­ha­ni­zmi (ne)sta­bil­no­sti su ina­če i te ka­ko bi­li vi­dlji­vi to­kom eks­pre­sno or­ga­ni­zo­va­ne po­sje­te pred­sjed­ni­ka Vu­či­ća svo­joj ko­le­gi­ni­ci Ko­lin­di Gra­bar Ki­ta­ro­vić u Za­gre­bu, za ko­ju je pr­vi po­ziv, shod­no bal­kan­skim di­plo­mat­skim po­seb­no­sti­ma, sti­gao pre­ko me­di­ja. Ta po­sje­ta je još jed­nom po­ka­za­la da su su­sje­di za­gla­vlje­ni u pro­šlo­sti, upr­kos stal­nim za­kli­nja­nji­ma da će se po­sve­ti­ti bu­duć­no­sti, pri če­mu je već svi­ma ja­sno da su sva­đa­lač­ke sal­ve na obje stra­ne re­zul­tat po­tre­be da se sva­đe po­kre­ću ka­ko bi se li­de­ri stal­no do­ka­zi­va­li kao mi­ro­tvor­ci.
Ga­bri­jel je ot­pu­to­vao, a sle­de­ći EU gost je već na­ja­vljen: za de­se­tak da­na sti­že nam pred­sjed­nik Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker, sa ko­jim će se di­va­ni­ti opet o Stra­te­gi­ji i Ko­so­vu. Ali pri­je Jun­ke­ra, u Be­o­grad će, već sle­de­će sri­je­de, u jed­no­dnev­nu rad­nu po­sje­tu svra­ti­ti i mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je, Ser­gej La­vrov, ko­ji je ta­ko­đe za­in­te­re­so­van za EU stra­te­gi­ju i bal­kan­sku tak­ti­ku, po­go­to­vo što se ne kri­je da se EU Bal­ka­nu po­no­vo okre­nu­la tek kad je shva­ti­la da Ru­si­ja eks­plo­a­ti­še njen ,,za­mor pro­ši­re­njem” i ras­tu­ći bal­kan­ski evro­skep­ti­ci­zam.
Ni­šta, da­kle, ni­je go­to­vo dok sve ne bu­de go­to­vo, a tek tre­ba da se vi­di ko ,,ko­či uz­br­do”.
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ,, Po­li­ti­ke’’)